Za Francusku se ova nedelja može nazvati ‘trenutom istine’. Uostalom, te reči je upotrebio francuski premijer Mihael Barnije nakon što je postalo očigledno da je Marin le Pen odlučila da pomogne pobednicima izbora, levici, da izglasaju nepoverenje francuskoj vladi.
Francuska je na ivici fiskalnog ponora zbog pet uzastopnih godina izuzetno visokih fiskalnih deficita, pa su prinosi na njene 10-godišnje obveznice u jednom trenutku premašili prinos Grčke. Drugoj po veličini evropskoj ekonomiji hitno je potreban budžet da pokaže investitorima da ima plan da zaustavi kolaps javnih finansija, ali on ne može biti usvojen jer Emanuel Makron potpuno ignoriše rezultate izbora za nacionalnu skupštinu, što je kao da se igra rukama nestručno sa dve političko-ekonomske ‘ručne bombe’: 1) fiskalna implozija, 2) kaskadni efekat fiskalnog kolapsa Francuske na druge prezadužene članice EU.
Barnije, kao premijer koji je Makron postavio bez ikakve podrške, nije imao izbora.
– On je u ponedeljak koristio ustavni mehanizam, poznat kao član 49.3, koji omogućava donošenje zakona bez glasanja, ali otvara mogućnost podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja. Podrška Narodne skupštine omogućila bi mu da usvoji zakon (donošenje budžeta, op.a.a) uz zadržavanje mogućnosti da preživi izglasavanje nepoverenja, piše Blumberg.
Dok Barnije najavljuje vlastito svrgavanje u francuskom parlamentu, kako bi Francuska mogla da obezbedi finansijska sredstva i izbegne burnu krizu, Makron i dalje ne pokazuje znake spremnosti da prizna rezultate izbora, jer mu to dozvoljava ustavno-pravni položaj.
Makron – jak samo na rečima
Nejasno je zašto Emanuel Makron meša svoju ličnost sa ličnošću velikog francuskog predsednika Šarla de Galua; francuski oficir koji se borio protiv nacista u Drugom svetskom ratu, kome visoka predsednička ovlašćenja pristaju kao dobro odabrana cipela. Makron, može se pretpostaviti, misli da je iznad demokratije jer je sklon epskim izjavama. Kada je najavio čizme evropskih vojnika na ruskoj teritoriji, pokušavao je da zvuči kao Napoleon Bonaparta, ali je izazvao širu političku paniku među vojnim saveznicima i političkim prijateljima jer se odjednom otvorilo pitanje šta ako ozloglašeni Putin uzme Makronov politički PR kao realnu pretnju.
Cena koju Francuzi trenutno plaćaju zbog Makronovog protesta protiv ishoda izbora je tragična; ako vam cena finansiranja poraste iznad cene koju plaća Grčka, to znači da će kamate pojesti novac za socijalno staranje, obrazovanje, investicije… a Makron kaže da su svi – i levi i desni – toliko politički neodgovorni da ne smeju sami da preuzmu vlast. To je ‘osećaj’ za demokratiju kakav u suštini nije viđen u Evropi od 1930-ih.
Događaji u Francuskoj su potvrda da nije moguće biti ‘salonski državnik’, odnosno pretvarati se da vodi odgovornu javnu politiku. Apsurd situacije je, objašnjava on, teza Njujork tajmsa da zahvaljujući čvrstim ustavnim i zakonskim rešenjima Francuska hipotetički ne bi trebalo da dospe u institucionalnu krizu, niti kao SAD kada njeni političari ne mogu da se dogovore oko finansiranja, pa javno službe su zatvorene jer se ne može izdvojiti novac za plate miliona državnih službenika:
– Francuski ustav nudi nekoliko scenarija koji bi državne poslove mogli da drže manje-više pod kontrolom. Francuske institucije su relativno jake, a zakoni zemlje dozvoljavaju kontinuitet u odsustvu vlade i budžeta, upozorava NIT.
Drugim rečima, možemo samo da pratimo test osećaja za realnost francuskih političara koji treba da procene da li je zaista potrebno dozvoliti klasičnu paniku investitora koji se hitno oslobode francuskih obveznica i akcija kao da su toksični otpad, ne imovine čija se vrednost može lako povratiti.
On je jedini kriv
Uopšte nema sumnje da je glavni krivac za punu političku i finansijsku krizu Emanuel Makron. Francuska je u fiskalnoj krizi nakon dugog perioda sa Makronom na vlasti. Nejasno je odakle francuskom predsedniku teza da je samo njegovo mišljenje ispravno, pa je bukvalno suspendovao demokratiju i onemogućio izbornim pobednicima, levici, da formiraju vladu jer su njihove ideje previše opasne ili neprihvatljive.
Nametnuo je Barnijea, a sada sa njim pokušava da izgradi atmosferu da su svi ostali neodgovorni, a posebno Mari le Pen, koja bi, po svemu sudeći, radije rizikovala da produbi finansijske probleme Francuske sa levicom nego da nastavi saradnju sa Jelisejskom palatom .
‘Mali’ problem velikog francuskog političkog spora je u tome što je trenutno nejasno koliko francuske obveznice mogu pasti, odnosno koliku će jačinu imati zemljotres na evropskim tržištima kapitala ako pad Barnijeove vlade, odnosno vlade bez stvarnog političkog legitimiteta , izaziva novu, maničnu rasprodaju francuskih hartija od vrednosti, kakvu smo već videli tokom protekle nedelje. Ukoliko dođe do dramatične rasprodaje francuskih obveznica, evro bi mogao da pretrpi jedan od najtežih šokova od kada je pušten u javni promet pre 22 godine u prvih 12 članica evrozone. To su bile Belgija, Nemačka, Grčka, Španija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal, Finska.
Tržišta se prirodno plaše haosa. Izglasavanje nepoverenja očekuje se već u sredu i verovatno će biti usvojeno. Barnije će podneti ostavku, a mandat vlade će postati tehnički.
Teško je pitanje da li francuska riznica može preživeti uzbudljivu političku nedelju neoštećena. Čak i da je Barnije uspeo da progura budžet, pitanje je kako bi ga tržišta ocenila. Le Pen najavljuje zemljotres.
Le Pen najavljuje zemljotres
– Barnije nije popuštao od plana vlade da ostvari značajne uštede odlaganjem indeksacije penzija u skladu sa inflacijom. Narodna skupština podnela je amandman za ukidanje te mere, ali ona nije na vreme integrisana, navodi se u saopštenju zvaničnika Ministarstva finansija.
– Barnije nije želeo da odgovori na zahtev 11 miliona birača Narodne skupštine, rekla je Le Pen novinarima posle saopštenja. Rekao je da svako treba da preuzme svoju odgovornost, pa ćemo mi preuzeti svoju“, prenosi Blumberg.
Francuska političko-finansijska kriza iz dana u dan narušava stabilnost zajedničke evropske valute. Opisi finansijskih događaja koji prate francuska politička previranja, govoreći jezikom savremenih vremenskih prognoza, ukazuju na formiranje polarnog vrtloga; reakcije tržišta mogle bi da parališu Francusku i zamrznu Evropu.
Razlika između francuskih i nemačkih 10-godišnjih obveznica povećala se u ponedeljak za sedam baznih poena, dostigavši 88 baznih poena, blizu najvišeg nivoa od 2012. godine. Indeks CAC 40 završio je gotovo nepromenjen, dok je evro pao za 0,8 odsto. Investitori se već mesecima plaše političkih poteškoća u Francuskoj, baš kao što vlada pokušava da progura mere za smanjenje svog prekomernog deficita. Predlog zakona o budžetu, koji je prvobitno predstavila Barnijeova vlada, sadržao je povećanje poreza i smanjenje potrošnje od 60 milijardi evra (63 milijarde dolara), sa ciljem da se deficit značajno smanji na 5 odsto ekonomske proizvodnje do 2025. godine, u poređenju sa procenama od 6,1 odsto ove godine, upozorava Blumberg.
Makronova politika se može svesti na igranje državnika u skladu sa francuskom poslovicom Plus ca change, plus c'est la meme chose (Što se više menja, više ostaje isto). Ova fraza sugeriše da se uprkos očiglednim promenama suština ne menja, što se može primeniti na cikličnu prirodu političkih i finansijskih kriza u Francuskoj. Mnogi posmatrači mogu smatrati da su sprovedene reforme i mere samo privremena rešenja koja „drže vodu dok gospodari ne odu“, dok osnovni problemi ostaju netaknuti.
